ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

ДЕВСТВЕНОСТ И ЦЕЛОМУДРЕНОСТ

Други основни завет монаштва је девственост и целомудреност.

Схватање девствености као живота по образу Исуса Христа, "јер сам вам дао пример" (Јн. 13,15), савремени свет, чак и хришћански, је толико мало прихватио, да не престају искривљена тумачења монашке целомудрености, па чак и противљења њој као појави, тобоже патолошки противприродној.

То искривљено тумачење потпуно је неосновано, јер је хиљадугодишњи опит Цркве, са неоспорном веродостојношћу показао да очување девствености не само да не повлачи за собом штету, него да правилно пролажење кроз тај подвиг појачава физичку издржљивост и дуговременост живота, и психичко здравље и духовни развој.

Свети Варсонуфије Велики говори да послушност "узводи на небо, а оне који га задобију чини сличним Сину Божијем". Исто се може рећи и о девствености и о целомудрености.

Утроба свете девствености носила је Господа нашег Исуса Христа, а тело у које се обукао, Господ наш је примио од Свете Деве.

Познајте у томе величину и славу девствености.

Пророк и Крститељ Господњи Јован и други Јован, љубљени ученик Господа, који се наслони на прса Његова - били су свети девственици. Затим иду Павле, Варнава, Тимотеј и други, чија су имена записана у Књизи Живота.

Девственост је радост Мајке - Цркве.

Ако је брак света Тајна, то је и девственост такође тајинство Цркве.

Девственост и целомудреност блиски су по суштини, али то није једно те исто.

При постригу, лица која се примају у монаштво после брака или незаконите везе, дају завет целомудрености, то јест даљег потпуног уздржавања, а девственици - завет девствености.

Целомудреност, како показује сама реч схвата се као целовитост или пунота мудрости. Целомудреност није само обуздавање плотског нагона, то је и чистота ума и срца.

Истинску девственост Свети Оци одређују као стање натприродно.

У својој савршеној форми оно се поима као непрекидно пребивање у Божанској љубави, као остварење заповести Христа"љубите Бога свим срцем, свим умом, свом душом, свом снагом".

Свако одступање ума и срца од љубави Божије сматра се као духовно "прељубочинство", то јест преступ против љубави.

Девственост није наивно незнање, што се види из живота Приснодеве Марије, која је на благовест Анђела о рођењу Њеног Сина одговорила питањем: "Како ће то бити кад ја не знам за мужа?" И тиме је показала Своје здравоумље (целомудреност) (Лк. 1,34).

Наравственост по плоти још није девственост. Један од највећих светитеља наше Православне Цркве Василије Велики, са горчином је говорио о себи: "И ако жене не познах, ја нисам девственик", то јест у савршенијем смислу те речи.

По Црквеном схватању три су степена духовног стања човека: надприродно, природно и најзад, ниже, или противприродно.

Код Светих Отаца је речено: "Не посежи за натприродним да не би запао у противприродно".

Отуда правило: никога не треба уводити у монаштво без претходног испитивања.

Монах који не чува целомудреност, у делу спасења стоји много ниже од благочестивог брака који се у Православној Цркви поштује као спасоносни пут.

Онај који је примио завет монаштва лишава се права на освештани црквени брак, а свако нарушавање целомудрености од стране монаха сматра се као пад, и то пад у подприродно.

Нормалан неизопачени брак очувава човека и физички и морално, док, међутим, свака изопаченост, па чак и маштање о греху, доводи до растројства свег човека, делујућн и на психу и на телесно здравље.

То рушилачко дејство нарочито се појачава када саблазни подлеже монах, самим тим нарушавајући пред Богом дани завет, што повлачи за собом губитак благодати, а мучна грижа савести може га довести и до сумрачног очајања.

Подвиг девствености је као нека уметност и сила Божанског живота која поучава оне који живе у плоти да се уподобе бесплотном јеставству (природи).

Најбитнији моменату том "умећу" јесте "чување ума". Најважније правило у овом подвигу је не издати ум. Без тога никакви телесни подвизп не постижу циљ. Аскетски васпитан ум може да сачува не само своју чистоту и слободу, него и спокојство тела, чак и у таквим условима при којима би се другима то дело учинило немогућим. "Не могу сви примити ту реч" (Мт. 19,11).

Свети Пимен Велики рекао је: "Ми нисмо телоубице него страстоубице (убице страсти), јер од Бога нас не удаљава тело, позвано да буде сасуд или храм Духа Светог који живи у нама, већ сладострашће, то јест страсти са њиховим сластима.

Велики Јован Лествичник говори: "Ко је, бивајући у плоти, стекао и овде победничку почаст, тај је умро и васкрсао и већ овде познао почетак будуће нераспадљивости".

Ради достизања савршене чистоте не привезуј се, чак ни духовно, ни за човека, ни за ствар, љуби сваког љубављу савршеном, као самога себе, но без пристрашћа, то јест не пожели присуство вољеног човека или представу о њему и не наслађуј се мишљу о њему.

Чисто супружништво је похвално, али изнад супружништва је непоквареност (неоскрнављеност). Супружништво је уступак немоћи, а чистота је светлост живота!

Колико је девственост пожељнија од супружништва, толико непорочни брак ваља претпоставити сумњивој девствености.

Стога и ти, ревнитељу савршенства, или сасвим заволи чисту девственост, ако за то имаш и снаге и расположења, или изабери супружништво.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat