(На слици Пуковник Боги као древни ведсрбски чаробњак и посвећеник са Радан-планине.)

Ноћас сам, по ко зна који пут, поново размишљао о пуковнику Богосаву Стојменовићу.


Гледао сам његово гостовање у серијалу Голи живот, на Хепи телевизији, код Миломира Марића, и у трену се присетих свих наших сусрета, свих наших разговора.

Пуковника Богосава Стојменовића сви ми – ми, који смо се дружили с њим – знамо под једноставним народским именом: Боги.

Звали смо га Боги или пуковник Боги!

Био је само један пуковник Боги, један и једини!

Био је жива легенда, жива енциклопедија, жива ведсрбска повесница, жива и оваплоћена Акаша.

Био је живи и оваплоћени космонет.

Био је повезан како са овостраним тако и оностраним световима.

Био је повезан са Мајком Акашом.

Беседио би једноствано, просто, народски.

О највећим тајнама и истинама говорио је једноставно, просто, народски, сељачки.

Попут простог горштака са Радана.

Све би своје саговорнике збуњивао својом урођеном  једноставношћу, простодушношћу, чистотом и праисконом, ведском и хиперборејском наивношћу.

Боги је био жива Вертикала Белог Србства.

Нико тако посвећенички није радио на буђењу и освешћивању Белога Србства као пуковник Боги.

Имао је сан, сан који је и будан сневао, да истински србску војску уведе у парапсихолошке, космолошке и космософске тајне; да развије парапсихолошку и космолошку војну доктрину, да разради парапсихолошку и космософску стратегију; да србску војску припреми за Ново доба Духа Стварања, да србска војска буде спремна за све изазове Новога доба.

Наравно да га нису разумели.

Нису га разумели људи сужене свести, људи поробљеног ума и духа, људи лажи, људи који су под атлантистичким шаторима и чадорима завршавали некакве курсеве и школе за дебиле и идиоте.

Боги је био онај који је дошао из будућности.

Био је пун овостраних и оностраних информација, сазнања и знања, био је свестрано и темељно образован.

Људи га нису разумевали, нису могли да га разумеју.

Зато што је Боги био исувише једноставан.

Он је најбољи пример како до једноставности ваља дорасти, како је једноставност израз умне, душевне и духовне висине и дубине.

Штета што Боги није био човек пера!

Да је био човек пера, оставио би за собом чудесна дела, чудесне књиге.

Али, свеједно!

Све његове приче и беседе и данас живе у Акаши, и заувек ће остати у Акаши.

У једној будућој Србији, у једном будућем Белом Србству Вертикале, Боги ће заузети место које му следује и припада.

У једној будућој а истински србској војсци проучаваће се Богијеве теорије, стратегије и доктрине.

Боги је свом душом и свим срцем љубио Бело Србство.

Свој живот овоземаљски посветио је Беломе Србству.

Бело је Србство за Богија било светиња.

Љубио је своје племе, свој род, своју породицу.

О својој животној сапутници и кћери својој говорио би срцем и душом, говорио би с љубављу.

Своју супругу и кћер видео је и осећао као беле богиње.

Њих је, напросто, обожавао.

Људи сужене свести и поробљеног ума нису могли да виде и препознају Богија.

Они су видели и доживљавали као сељака са Радана.

Као сељака са шајкачом.

Боги се није одвајао од своје шајкаче.

Шајкача је била његов космички и божански знамен.

Шајкача му бејаше божански заштитни знак.

Говорио би да га шајкачи штити од урока, од злих енергија, од црних мађија.

Жао ми је што Боги није чешће гостовао у неким телевизијским емисијама.

Зато што његова жива реч отвара звездане капије.

Што уводи у Акашу.

Жао ми је и што мој пријатељ Миломир Марић није у овој емисији више искористио Богија, искористио у оном најлепшем, најдивотније а праисконом значењу те речи, што му није дозволио да до краја развије своју поетику, свој поглед на свет, своју философију, своју стратегију и доктрину.

Но, не мари!

Боги је и данас присутан.

Он није умро, већ се само пресилио у Акашу, у Вишње светове.

Одозго нас посмтра, и опомиње.

Као да је ту негде, мед нама и са нама.

Погледајте и послушајте ову Богијеву беседу у Голом животу.

Погледајте је смирено и стрпљиво, без опсена, без предрасуда.

Сазнаћете много тога, много тога што нећете другде, и од других, чути.

(На левој обали Истера, 5. сечко 7524.)